Macura Museum

Kolekcionari brži od muzeja
Kada je reč o privatnim kolekcijama savremene jugoslovenske umetnosti, pažnju javnosti pre nekoliko godina privukla su dva imena koja vezuje sklonost ka sakupljanju dela avangardne umetnosti na našim prostorima. To su Macura, kolekcionar iz okoline Knina, nastanjen u Beču, i M. Sudac iz Varaždina
„Padijev muzej“ iz kolekcije Muzeja Macura

AVANGARDA
Privatne inicijative u kulturnoj politici Srbije doskora su uglavnom izmicale pažnji države, iako u našoj zemlji postoji stotinak registrovanih privatnih umetničkih kolekcija. Poslednjih nekoliko godina u ovdašnjoj javnosti kao da je načinjen mali pomak bar u pogledu razvijanja svesti o značaju privatnih zbirki za budućnost nacionalne muzeologije.

Kada je reč o privatnim kolekcijama savremene jugoslovenske umetnosti, pažnju javnosti pre nekoliko godina privukla su dva imena koja vezuje sklonost ka sakupljanju dela avangardne umetnosti na našim prostorima. To su Vladimir Macura, kolekcionar iz okoline Knina, nastanjen u Beču, i Marinko Sudac iz Varaždina.

Srnecova retrospektiva

Ime Vladimira Macure prvi put je zapaženo na izložbi „Nadrealizam u Beogradu: Umetnost nemogućeg” u beogradskom Muzeju primenjene umetnosti (2002) kada su između ostalih, predstavljeni i radovi iz njegove kolekcije. Dve godine kasnije u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić” Macura je predstavio dela likovne i primenjene umetnosti avangardnih pokreta 20. veka, a u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu prikazan je i deo njegove kolekcije „Svakodnevni život stolica/Gorgona” (2006).

Interesovanje za ovog kolekcionara i njegovu zbirku avangardne umetnosti kulminiralo je nedavno, kada je u Novim Banovcima na obali Dunava otvoren Muzej Macura, koji su za proteklih mesec i po dana, otkako je priređeno i zvanično otvaranje, posetili gotovo svi poslenici ovdašnje umetničke scene. U tlocrtu meandar, po uzoru na slike Julija Knifera jednog od članova grupe Gorgona koja je delovala u prvoj polovini šezdesetih godina 20. veka, ovo zdanje, na oko 650 metara kvadratnih čuva dragocena dela zenitizma, jugo-dade, ruskog i poljskog konstruktivizma, srednjovekovne avangarde, beogradskog nadrealizma, grupa EKSAT 51 i Gorgona, visoke moderne, konceptualne umetnosti, bečkog akcionizma, vojvođanske neoavangarde,…

U Muzeju Macura nalaze se neka od ključnih dela beogradskog nadrealizma, uključujući i publikacije u vezi sa produkcijom ovog pokreta, rad Raše Todosijevića „Bog voli Srbe” (1998), radovi Braca Dimitrijevića koji je fotografisao anonimne prolaznike u Berlinu, zatim rad Božidara Mandića iz 1970, analitičke skulpture Neše Paripovića, Bogdanke Poznanović, jedne od pokretača novosadske avangarde... Uz delo Ivana Picelja, postavljen je rad „Intuicija“ čuvenog Jozefa Bojsa, a tu je i mobilna skulptura Aleksandra Kaldera. Macura čuva i fotografiju avangardnog hrvatskog reditelja, glumca i konceptualnog umetnika Tomislava Gotovca, kao i rad kontroverznog bečkog akcioniste Hermana Niča.

Pojedina dela u muzeju Macura tek će doživeti stručnu valorizaciju.

Iste godine kada je Macura priredio izložbu Svakodnevni život stolica, u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu organizovana je izložba „Rubne posebnosti: Avangardna umetnost bivše Jugoslavije 1914–1989”, iz zbirke hrvatskog kolekcionara Marinka Suca. Pre toga, ova izložba priređena je u Varaždinu (2005), a potom i u Rijeci.

Projekcija lumino-kinetičkog objekta AleksandraSrneca na fasadi zgrade u Varaždinu
Marinko Sudac je nedavno u Varaždinu, uz prisustvo velikog broja kustosa, istoričara umetnosti, predstavnika medija iz celog regiona priredio i izložbu Aleksandra Srneca nekadašnjeg člana grupe EKSAT 51, i time ponovo pokazao javnosti deo svoje vredne kolekcije. Zbirka avangardne umetnosti Marinka Suca sadrži niz značajnih pravaca i pojava u eksjugoslovenskoj umetnosti 20. veka od ranih radova srpskih i hrvatskih zenitista, nadrealista iz dvadesetih godina, pa sve do postkonceptualnih radova iz kasnih osamdesetih.

Strast i dobar njuh

Između ostalih, u zbirci su zastupljena i dela umetnika poput Branka Ve Poljanskog, Mihaila S. Petrova, Marka Ristića, Ivane Tomljenović Meler, Avgusta Černigoja, Vjenceslava Rihtera, Ivana Kožarića, Marka Pogačnika, Grupa Gorgona i OHO, Marine Abramović, Gorana Trbuljaka, Radomira Damnjanovića, Tomislava Gotovca, Slavka Matkovića, Raše Todosijevića, Ere Milivojevića, Balinta Sombatija, Vladimira Kopicla, Slavka Bogdanovića, Bogdanke Poznanović, Verbumprograma...

Zbirka Marinka Suca od svog prvog predstavljanja izaziva veliko zanimanje javnosti budući je njen fundus bogatiji od muzejskih, a izložbe kojima se predstavlja su jedinstveni uvid u neprekidnu tradiciju razvoja i postojanja avangarde na našem tlu.

„Macura je uticao na Suca da otpočne sa formiranjem zbirke avangardne umetnosti, mada je kolekcija Marinka Suca sada potpunija. Ova kolekcija pojavljuje se u vreme kada naše institucije ne pokazuju preveliko zanimanje za avangardnu umetnost. U međuvremenu, kolekcija Marinka Suca je znatno obogaćena, a jedna od najboljih poslednjih akvizicija su radovi avangardne grupe Traveleri koja je radila između dva rata u Zagrebu, a čija je dragocena arhiva pronađena u Beogradu. Sucu je išlo u prilog i to što se drugi kolekcionari, a ni muzeji, nisu previše otimali za ove radove, a umetnici su mu bili naklonjeni jer su videli da ima stvarni interes”, kaže istoričar umetnosti Jerko Denegri.

Dodajmo i to, da Sudac ima značajnu podršku grada Varaždina, odnosno gradonačelnika Ivana Čohaka koji će mu omogućiti i zdanje vile „Oršić” za smeštaj njegove umetničke zbirke.

Slučaj Macura i Sudac su primeri kako su strast prema umetničkom delu, brzina, dobar njuh i novac učinili da pojedinci preduhitre muzeje u posedovanju po mnogo čemu izuzetnih kolekcija. Vidljivost ovih zbirki nije samo način da se poveća njihova tržišna vrednost, već one imaju i edukativni karakter budući da sakupljena prateća dokumentacija predstavlja dragocen materijal za istraživanja porekla avangardne umetnostina našim prostorima.

Marija Đorđević