Luba Ivanova

НА ПРАВАХ РЕЦЕНЗИИ
В одной из мастерских Югокеании работает очень симпатичная, веселая дама в возрасте и крошечного роста. Я заметил, что ей постоянно доставляют холсты довольно большого формата, то есть она явно не бьет баклуши. Но не интересовался, что она делает. А вдруг она поточным способом изготавливает картинки для украшения черногорских гостиниц и ресторанов? Зачем расстраиваться?
Но пару дней назад на выставке "Абстрактно Конкретно" в Подгорице я увидел две работы Любы Ивановой, и по-моему, они были лучшими вещами на этой выставке. По-настоящему абстрактные и конкретные, с выверенной композицией, хорошо обдуманной фактурой и глубоким цветом. Я подошел к Любе и сообщил, что обрадовался. Она меня пригласила в мастерскую.
Вчера пришел. Мастерская полна работ. Она сказала: "Тормозиться приходится, материалы-то дорогие, а то бы я в пять раз больше наделала".
А история такая. Люба много лет "работала в культуре", как она выразилась, -- сотрудником в филармонии, импрессарио, ну и в таком духе. Рисовать никогда не думала: в школе еле вытягивала на тройку по черчению и рисованию. Потом уехала из СССР, какое-то время жила в Америке, потом в Германии, сейчас полгода проводит в Монтенегро. И, походив по музеям, она поняла, хорошо за пятьдесят, что хочет красить по холсту. И красит.
Нет, конечно, то, что я увидел в ее мастерской, это не вышибающие мозги из головы шедевры. Ну да, это напоминает то Ланского, то Рихтера, то Ротко, то Туомбли. И "генеральной линии", которой должен придерживаться "настоящий художник", нет.
А что, сейчас можно изобрести что-то новое, и гнать его по рельсам до бесконечности?
Но это настоящая абстрактная живопись, которую люди с советским и российским бэкграундом почти не умеют делать. Что еще важнее для меня -- это живопись, сделанная потому, что ей радостно красить по холсту. Эта энергия передается зрителю.
Люба рассказала, что к ней время от времени приходит какой-то дяденька, про которого она только позже узнала, что он православный священник. Усаживается на диван, смотрит на картинки: "У меня душа тут отдыхает". Я спросил, а названия у картинок есть?
"Да что вы! Ни в коем случае! Ну назову я это "Апрельское утро", а это -- "Карнавал", так люди тут же начнут что-то вслед за мной выискивать. Пусть просто смотрят".
Это умно

AUTOR: Nikita Alexeev (https://www.facebook.com/nikita.alexeev.9/posts/1060528184007524)

Predstavilo se 15 umjetnika sa po nekoliko radova. U okviru postavke, stvaraoci su imali širok izbor i brojne mogućnosti da artikulišu svoja individualna umjetnička usmjerenja

JU Muzeji i galerije Podgorice, početkom marta ove godine, priredila je u Modernoj galeriji kolektivnu izložbu, pod nazivom “Apstraktno - Konkretno”, umjetnika koji su prošle godine boravili i radili u okviru rezidencijalnog programa Dokley European Art Communitty u Kotoru, kao i nekih stvaralaca koji su uključeni u programe i aktivnosti DEAC-a. Problemsku, sadržajnu i vrlo interesantnu zajedničku eksplikaciju, koncipirali su direktor projekta, kustos Marat Geljman i umjetnički direktor, istoričar umjetnosti Petar Ćuković. Izložbu prati kolorni poster sa imenima izlagača i afiš sa tekstualnim obrazloženjem projekta. I pored korektne postavke, izložba se sa naporom prati, jer nedostaje odgovarajući katalog.

U izložbenim salama na spratu, predstavilo se petnaestoro umjenika sa po nekoliko recentnih radova. U okviru opšte konceptne postavke, stvaraoci su imali širok izbor i brojne mogućnosti da artikulišu svoja individualna umjetnička usmjerenja. Iako dva kontrapunktna stava, konkretno - apstraktno, kada se obuhvatnije promišljaju, suštinski su kompatibilna, zapravo mogu se podvesti pod isti imenitelj. Na primjer, zavisno od rakursa i distance, ono što je konkretno, objektivno i shvatljivo, zumiranjem, brzo postaje apstraktno, nestvarno i neshvatljivo. Te dvije bazne kategorije, egzistirale su i bile izuzetno aktuelne u razvoju moderne umjetnosti. Mnogi umjetnici, teoretučari i znanstvenici, tokom više od dva vijeka, lomili su artistička koplja i vodili žestoke umjetničke bitke, dokazujući ispravnost vlastitih stavova i ubijeđenja. U konačnici, na umjetničkom poprištu, opstao je izuzetan broj djela, kako u realnom, tako i u irealnom opsegu i, to je bilo veoma bitno za razvoj umjetnost.

Kada se krene od osnovnih vizuelnih pokazatelja pojedinih likovnih radova, iako su ostvarena različitim umjetničkim diskursima, može se na određeni način reći da su često veoma bliska njihova globalna polazišta i ishodišta. Prostorni, ortogonalno-kubistički oblici i forme Valerija Kazasa, kolorisani intenzivnim tonovima, nalik lego-segmentima, dekorativno-utilitarne namjene uzbuđuju čula pokrenutim kompozicionim sklopovima. Uz pomoć dva osnovna tona, crvenog i plavog, Ljuba Ivanov, formira kvadratične, dvodimenzionalno-diptihalne eksplikate, koji svojim optikalnim vibracijama, emituju univerzalističke ritmove. Uz pomoć širokog tonskog registra, Nikita Aleksejev, na fonu arabeskalno-fundiranih odrednica, čempresa, rtova i mora, uz nazive Crvena, Plava, Žuta, Zelena... Crna Gora ukazuje na njenu kompleksnost, multiznačnost i multikulturalnost. Na tragu geometrizirano-plošnih uzansi, Viktor Frejdenberg, formira čvrstu triptihalnu kompoziciju, kojom leluja i teče uznemirena kolorno-likidna materija. U okviru nekoliko većih kvadratičnih formata, Semjon Fajbisovič, prezentira mikroskopski uvećanu pulsaciju životvornih čestica.

Angažujući u kreativnom činu vanslikarske materijale, Jusuf Hadžifejzović, koristi pakung lepenku i kartonsku ambalažu, te uz minimalističke formalno-kolorne intervencije, doseže likovno-harmoničke cjelovitosti. Uz obilnu primjenu i specifičnu obradu papirno-kartonskog reciklaža, Pavel Brat ostvaruje prostorno-skulpturalne cjeline, koje suzdržano asociraju na antropomorfnnu atributivnost. Za realizaciju svojih oprostorenih radova, kojima iskazuje moćne energetske potencijale, Gljeb Skubačevski, simbolično koristi bijeli vatelin. Na drugoj strani, Said Atabekov, skupinom ornamentno-dekorativnih podloški, ukazuje na značaj tradicionalno-kulturnih vrijednosti. Sa sličnih pozicija, Dimitrij Cvetkov, crno-bijelim notnim zapisima, spasava od zaborava drevne ritmove i melodije. A zatim, Ilija Šoškić, crtački šifrirano, analizira i trajno dokumentuje vlastita kreativno-likovna promišljanja.

Podstaknuti crnogorskim ambijentalnim vrijednostima

Snažno potaknut crnogorskim ambijentalnim vrijednostima, posebno ogromnim morskim, jezerskim i nebeskim prostranstvima, Igor Gusjev supstituiše gigantizirane, vazdušasto-asocijativne eksplikate, u koje kontrapunktno inkorporira grafisticirane štafaže. Na veoma sličnim pardigmatskim potencijalima, Valentina Bahčevan gradi svoje tople eksplikate, koji neodoljivo asociraju na velike jezerske vode i bogat biološko-zomrfni svijet. Eksperimentišući u sferi apstraktnih sadržaja, Evgenij Dibski na svojim ogromnim platnima, amorfnim oblicima suprotstavlja ortogonalno-krute forme, čime doseže ritmalno jedinstvo suprotnosti. U suspregnutom, crno-bijelom štimungu, Dušica Ivetić, supstituiše svoje smirene horizontale, koje u dalekoj viziji asociraju na sadržajne crnogorske ambijentalne vrijednosti. Ova izuzetno interesantna i vrlo sadržajna izložba, iako nije eksplicite anticipirala konceptnu sintagmu, ukazala je na raznovrsnu recentnost kreativno-likovnog diskursa.


AUTOR: Slobodan Slovinić (http://www.vijesti.me/caffe/bliska-polazista-i-ishodista-878660)

Sergej Jolkin obrazovanje arhitekte stekao je u Voronježu. Radio je kao arhitekta i graditelj gradova. Ljuba Ivanova veći dio života provela je na Kamčatki, gdje je radila u Oblasnoj filharmoniji

U okviru redovnog Dana otvorenih vrata, u Dukley Art Centru u Kotoru (zgrada Jugooceanije), u nedjleju su otvorene dvije izložbe koje priređuje Dukley European Art Community. Riječ je o izložbi karikatura Sergeja Jolkina, pod nazivom “Ura! Jolkin u Crnoj Gori!” i izložbi slikarskih radova Ljube Ivanove “Svijet u apstrakciji”.

Sergej Jolkin obrazovanje arhitekte stekao je u Voronježu. Radio je kao arhitekta i graditelj gradova. Razrađivao je generalni plan grada Belgoroda. Sa raspadom SSSR posvetio se biznisu sa novinama. Od 1998. godine radi kao profesionalni karikaturista.

Prelazak u Moskvu omogućio je saradnju sa centralnim ruskim izdanjima: "Izvestija", "The Moscow Times", "Vedomosti", "Politru", itd. Poslije uvođenja cenzure na političku karikaturu počeo je da crta za opozicione internet portale. Sada crta za "Radio Slobodu" i "Deutsche Welle". Glavni heroji karikatura su Vladimir Putin, Dmitrij Medvedev i drugi poznati ruski političari.

Ljuba Ivanova veći dio života provela je na Kamčatki, gdje je radila u Oblasnoj filharmoniji. Radila je sa mnogim evropskim i američkim galerijama, i jedan je od prvih rezidenata u okviru projekta Dukley European Art Commu nity, gdje je i izlagala sa Peterom Bankovim, Nikitom Aleksejevim, Pavelom Bratom, Evgenijem Dibskim, Semjonom Fajbisovičem i drugima. Ljuba je mnogo godina „radila u sferi kulture“, kako se i sama izrazila, kao saradnik u filharmoniji, kao impresario, i slično.

Nikada nije mislila da će da crta i slika: u školi jedva da je dogurala do trojke iz crtanja i slikanja. I, posjećujući muzeje, shvatila je, u svojim pedesetim, da hoće da slika na platnu. I slika. To je, u stvari, apstraktno slikarstvo, i konkretno, sa provjerenom kompozicijom, dobro promišljenom fakturom i izražajnom bojom, koje ljudi sa sovjetskim i ruskim bekgraundom skoro i da ne umiju da rade. I što je još važnije - to je slikarstvo koje je napravljeno zato što se autorka raduje da nanosi boju na platno. I ta se energija prenosi gledaocu. Umjetnik ne daje nazive, čak ni brojeve svojim platnima. Važan aspekt njenog rada je odnos između intuitivnih unutrašnjih svjetova Gledaoca i Autora.

Ljuba je ispričala kako u njen kotorski atelje, povremeno, dolazi neki čikica, za kojega je tek kasnije saznala da je pravoslavni sveštenik. Sjedajući na divan, ovaj čikica, gledajući slike, veli: “Moja duša ovdje odmara”. Kada sam je pitao da li postoje nazivi njenih slika, ona će: “Ma, kakvi, nipošto! Recimo da nazovem rad ’Aprilsko jutro’, a drugi rad ’Karneval’, i tad će ljudi da počnu da tragaju slijedom mojih naziva! Ne, neka jednostavno gledaju”.

AUTOR: Vijesti online (http://www.vijesti.me/caffe/izlozbe-radova-sergeja-jolkina-i-ljube-ivanove-u-kotoru-911938)

Večerašnjim izložbama Dukley European Art Community zaključuje svoje djelovanje u zgradi Jugooceanije.

Dvije samostalne izložbe - Damira Muratova i Ljube Ivanove, biće otvorene danas u 17 sati u sklopu redovnog Dana otvorenih vrata, u Dukley Art Centru u Kotoru (zgrada Jugooceanija). Ovim izložbama Dukley European Art Community zaključuje svoje djelovanje u zgradi Jugooceanije, koja je upravo promijenila vlasnika, i u potrazi je za novim prostorima, prije svega u Budvi, u kojoj će da nastavi svoje djelovanje.

Svoju izložbu Damir Muratov je nazvao “Pejzaži Sibira”, uz autorski moto: “Sibir je zastava koju vidiš kad vjetar duva“.

Muratov je rođen 1967. godine u Toboljsku, u Tjumenskoj oblasti. Godine 1998. završio je umjetničko-grafički fakultet Omskog državnog pedagoškog univerziteta “A. M. Gorki”. Bavi se slikarstvom, instalacijama, umjetničkim objektima. Postao je poznat po pop-slikama, prikazanim na galerijskim izložbama i na sajmovima “Art-Moskva”: Che Burashka (2002) i Mickey Mao (2004), kao i seriji koja je nastala poslije njih.

U svom stvaralaštvu Muratov radi sa slikama iz svijeta reklame, masovne kulture i politike, zbog čega ga često nazivaju sibirskim pop-artistom i nasljednikom soc-arta. Zastava Sibira, rad koji je umjetnik napravio prema obrascu američke “Zastave“ Džaspera Džonsa, postao je zaštitni znak velike izložbe “Sjedinjene Države Sibira“, priređene u Moskvi, 2013, u okviru projekta M. Geljmana “Kulturna Alijansa“.

Damir Muratov, kao i niz drugih umjetnika iz ove ruske oblasti, opiru se kulturnom centralizmu, ispoljenom u dominaciji Moskve i Sankt Peterburga u kulturnom životu Rusije. U svojim radovima ovi umjetnici najčešće koriste ironijsko-konceptualni diskurs.

Druga samostalna izložba predstaviće najnoviju produkciju Ljube Ivanove, pod motom: “Boja i svjetlost Ljube Ivanove”.

Ljuba Ivanova je jedan od prvih umjetnika koji su dobili atelje u Dukley Art Centru u Kotoru, i već više od dvije godine aktivno radi i u svom ateljeu dočekuje posjetioce DAC, svake nedjelje, tokom Dana otvorenih vrata.

Već duže vrijeme, Ljuba se bavi apstraktnom umjetnošću. Član je mnogih međunarodnih internet-galerija: Artmajeur, Tuttoarte, Zeigdeinekunst, u okviru kojih su predstavljeni njeni radovi.

Takođe, Ivanova je bila učesnik kolektivne izložbe “Apstraktno - konkretno“ u Podgorici 2016, koju je, kao autorski kustoski projekat, osmislio M. Geljman, u okviru mjeseca predstavljanja Dukley European Art Community u glavnom gradu Crne Gore.

Ivanova je takođe izlagala zajedno sa poznatim dizajnerom Petrom Bankovim.

AUTOR: Vijesti online (http://www.vijesti.me/caffe/pejzazi-sibira-boja-i-svjetlost-951939)